Gradska opstina Obrenovac

Култура

Положај малог града у непосредној близини и огромној сенци великог одредио jе и неке особености културног живота у Обреновцу, нарочито у новије време. Због њега се овде само делимично развила матрица провинцијске културне аутономности, карактеристична за градове сличне величине, а знатније удаљености од већих центара. Велики број Обреновчана упућен је на богату културну понуду и широке могућности Београда, удаљеног свега тридесетак минута вожње аутобусом. То је омогућило непосредну комуникацију са готово свим институцијама културе у главном граду, али и знатно утицало на видове и амбиције "сопствене" културне продукције.

Наравно, културни развој Обреновца пратио је његове опште развојне токове. Још средином прошлог века, Палеж је изашао на глас као "весело место, у коме се много и лепо пева". А и играло се, па је поред властитих песама имао и своје коло - "Палежанку". Нешто од тога блага сачувао је својим записима композитор Корнелије Станковић.

Свој први културни центар Обреновац је добио 1932. године, када је изграђен и отворен "Соколски дом", који је био стециште и средиште спортског и културног живота. У њему су се окупљали и радили интелектуална и градска елита, хуманитарне организације, певачка друштва, спортисти, ловци, занатлије, трговци... Дуго је ова лепа зграда била напуштена и запуштена, а сада је спремна да настави традицију засновану тридесетих година прошлога века.

У међувремену, центар културног и спортског живота Обреновца постао је Дом културе и спортова, отворен 1982. године, који се данас "крије" иза назива Спортско-културни центар Обреновац. У Дому културе су позоришно-биоскопска сала са 700 седишта, мала сала са камерном сценом, ликовна галерија, градски биоскоп који прима 450 гледалаца и други пратећи простори. У њему је и огранак матичне библиотеке, друге централне културне установе у Обреновцу.

Под окриљем Дома културе раде многе уметничке групе: Балетски студио, Мали аматерски театар, хор "Обреновачке девојке", разноврсне уметничке школе.

Обреновац је завичај низа афирмисаних књижевника, који су окупљени у властитом удружењу. Оно издаје књижевни алманах Палеж , годишњу збирку књижевних радова обреновачких писаца, а бави се и широм издавачком делатношћу. Обреновац има и удружење ликовних уметника "Мост", које организује ликовне колоније, групне и појединачне изложбе и друге акције, развијајући ликовну културу у Обреновцу.

Фолклорно наслеђе негује неколико културно-уметничких друштава: "Драган Марковић" из Забрежја, "Прва Искра" из Барича, "ТЕНТ" из Обреновца, ансамбли из Стублина, Скеле, Великог Поља и Јасенка. Гусларско друштво "Никола Тесла" употпуњује овај низ форми у којима се чува богата баштина српске културе.

Други обреновачки центар културних дешавања је Матична библиотека "Влада Аксентијевић". Библиотека је смештена у атрактивној и најстаријој варошкој грађевини, "часном дому" обреновачког трговца Бранислава Михајловића са почетка 19. века, у којој је некада и сам Књаз Милош бивао чест гост, због чега је и данас позната као Милошев конак. У том веома лепом простору одржавају се и књижевне вечери, изложбе и други културни догађаји.

У Обреновцу су се укорениле и неке сталне културне манифестације - пролећне и летње ликовне колоније у Забрану и Јозића колиби, фестивали дечјих фолклорних ансамбала и драмских група, Обреновачко лето, те вишедневно програмско обележавање градског имендана под називом Милошеви дани.